Radna sposobnost zaposlenih i fizicka aktivnost

Istraživanja govore, da današnji čovek u svom životnom veku presedi u proseku oko 150.000 sati što iznosi preko 17 godina. Ljudi koji obavljaju sedeće poslove, presede znatno više od ovog proseka. Kada tome pridodamo i nove trendove kulturno-društvenog života i zabave koji se ostvaruju preko interneta, tada se sa sigurnošću današnji čovek može nazvati homo sedens – sedeći čovek.

Sedentaran („sedentaran”― u našem jeziku označava život s niskim nivoom fizičke aktivnosti) načina rada i života na čoveka ostavlja izrazito ozbiljne negativne posledice po njegovo zdravlje a samim tim i njegovu radnu sposobnost.

Aktuelni životni tempo, u kombinaciji sa postavljenim zadacima na poslu, postavljaju pred radnu populaciju veliki zadatak koji se ogleda u efikasnosti izvršenja rada. Poznato je da fizički aktivni ljudi lakše obavljaju svakodnevne zadatke upravo zbog pripremljenosti ogranizma na date uslove. Sa starenjem, nivo fizičke forme opada, a potrebe za vremenskim oporavkom rastu, dok su radni zahtevi konstantni. Tedencija razvoja vodi ka momentu kada će starenje i nedovoljna fizička aktivnost smanjiti radnu sposobnost.

Studija sprovedena od strane tima stručnjaka Medicinskog Instituta u Gotenburgu (Švedska) bavila se utvrđivanjem povezanosti fizičke aktivnosti i radne sposobnosti. Na uzorku od 2.783 ispitanika pomoću ankete (Indeks radne sposobnosti) dobijeni su podaci o odnosu fizičke aktivnosti i radne sposobnosti. Rezultati istraživanja pokazali su da se sa povećanjem radne sposobnosti smanjuje učestalost slabe radne sposobnosti, odnosno ispitanici koji su bili više fizički aktivni imali su bolju radnu sposobnost. ’’Izgleda da nivo fizičke aktivnosti ima veliki uticaj na radnu sposobnost i uzimajući to u obzir poslodavci bi trebalo da promovišu i obezbeđuju svojim zaposlenima učešće u fizičkim aktivnostima jer će aktivan način života radnika istovremeno značiti i bolju radnu efikasnost za poslodavca’’, zaključuju autori. Rad je objavljen u avgustovskoj sveci časopisa BMC Public Health za 2013. godinu.

Sprovođenje redovne fitičke aktivnosti, za zaposlene čija su radna mesta sedentarna, predstavlja osnovu njihovog zdravstvenog kvaliteta života. Provoditi svakodnevno trećinu ukupnog vremena u sedećem položaju samo na radnom mestu, ne računajući vreme koje se presedi kući za komjuterom, pred tv ekranom, prilikom obedovanja, tokom prevoza, stavlja takve ljude u visokorizične grupe koji obolevaju od bolesti prouzrokovane mirovanjem, odnosno, nedovoljnom fizičkom aktivnošću. Posebno zabrinjava podatak da su takve bolesti u naglom porastu.Smanjenim kretanjem, smanjuje se snaga naseg organizma i moć imunog sistema. Organi i organski sistemi lagano, ali pouzdano propadaju. Pluća gube svoju funkciju. Srce je izloženo većoj mogućnosti infarkta. Krvni sudovi gube svoju elastičnost. Mišići atrofiraju i propadaju, a zglobovi i veze su zbog toga pod velikim opterećenjem, te lako dolazi do povreda lokomotornog aparata. Metaboličko-endokrini poremećaji prouzrokuju niz novih neželjenih posledica. Jednostavno, organizam brže stari i brže se bliži svom biološkom kraju.Prema statistikama WHO (Working together for health-The World Health Report) iz 2006. nedovoljna fizička aktivnost se smatra odgovornom za smrt 1.900.000 ljudi godišnje. Sa druge strane ovu tezu potvrđuju epidemiološke i eksperimentalne studije koje su za cilj imale povezanost neaktivnosti, odnosno njen uticaj na izazivanje bolesti i prerane smrti (Lee & Skerrett, 2001.)

Fizička aktivnost postaje savremeni lek novog doba, sa nizom blagotvornih dejstava na ljudski organizam:

  1. Razvoj funkcionalnih sposobnosti – kardiovaskularnih i respiratornih,
  2. Smanjenje rizika od brojnih oboljenja usled nataloženih potkožnih masnih naslaga (hipertenzije, infarkta miokarda, moždanog udara, šećerne bolesti, karcinoma…)
  3. Pojačavanje, kako centralne, tako i periferne cirkulacije,
  4. Pozitivan uticaj na nervno-mišićni sistem,
  5. Pozitivan uticaj na energetski sistem,
  6. Oblikovanje mišićnih grupa u harmoničnu celinu,
  7. Razvoj motoričkih sposobnosti (koordinacije, izdržljivosti, fleksibilnosti),
  8. Učvršćivanje koštano-zglobnih i tetivnih segmenata lokomotornog sistema
  9. Unapređenje sveukupnog zdravstvenog stanja (povećanjem kapaciteta pluća, redukcijom potkožnog masnog tkiva, sniženjem nivoa šećera u krvi kod dijabetičara, smanjenjem nivoa pulsa u mirovanju, povećanjem tonusa mišića, povećanom prokrvljenošću tkiva što ima za posledicu smanjenje zamora tokom svakodnevnih aktivnosti…).
  10. Poboljšanje psihičkog stanja usled pojačanog lučenja neurotransmitera (raspoloženost opuštenost, povišen nivo frustracione tolerancije, povećanje samopouzdanja, osećaj zadovoljstva zbog boljeg estetskog izgleda).
  • Niska zdravstveno-bezbednosna kultura, kultura rada i opšta kultura , u krucijalnoj meri doprinose nerazumevanju fizičke aktivnosti kao oblika zdravstvene i radno-funkcionalne bezbednosti zaposlenih
  • Umanjena fizička aktivnost ili njen potpuni izostanak, prouzrokuje mnoge teške bolesti sadašnjice.
  • Posebno su zdravstveno ugroženi zaposleni koji rade na tzv. “sedentarnim radnim mestima”
  • Prevencija se zasniva na buđenju sveopšte svesti građana, zaposlenih ali i svih faktora koji imaju uticaj na politiku BZR-a, te značajnije uključivanje stručnog, sportsko-rekreativnog resursa u sistem BZR-a.
Literatura
 Svetska zdravstvena organizacija, Smanjenje rizika, promovisanje zdravog života, Svetski zdravstveni izveštaj Ženeva, 2002. http://www.biomedcentral.com/1471-2458/13/855
 http://www.zavodsz.gov.rs/PDF/oblast-starenja/politika-starenja/6%20%20Politika%20starenja.pdf
http://www.ordinacija.net/members/text-preview.php?id=26&script=advice&kat=pzs &lang=srb
http://www.unece.org/fileadmin/DAM/pau/age/Policy_briefs/6-Health-promotion-serbian.pdf (str.2 – 6)
Posted in Saveti.