KOREKTIVNA GIMASTIKA ZA DECU

KONTAKTIRAJTE NAS!

Značaj fizičke aktivnosti i vežbanja  kod beba, dece i adolescenata

Pokret je važan za decu od najranijeg perioda. Već u periodu novorođenčeta beba kroz pokret i dodir upoznaje svet i stupa u kontakt prvo sa svojim roditeljima, a onda i sa okolinom. Motorički razvoj svake bebe odvija se postepeno, kako beba sve više napreduje i raste, tako razvija i svoje motoričke veštine. Razvoj je za svaku bebu individualan, ali blagi neforsirajući podsticaj apsolutno povoljno deluje na nju. Dokazano je da i što više pokreta beba napravi to više i sinapsi u mozgu budi i aktivira. Na taj način osim što se razvija motorika bebe, razvija se i njen intelekt.

Moderan sedentaran način života danas doveo je do toga da deca su deca sve manje fizički aktivna. Manjak fizičke aktivnosti dovodi do mnogobrojnih deformiteta kičmenog stuba, nogu, stopala,  smanjene kardiovaskularne i respiratorne forme deteta, ali i do gojaznosti. Neaktivno dete se brzo i lako zamara, tromo je i dekoncentrisano. Balans i koordinacija pokreta su takođe lošiji kod fizički manje aktivne dece. Svakodnevnim trčanjem i igrom u parkom dete već može smanjiti mogućnost nastanka nekih od komplikacija. Dete već sa 3 godine može da učestvuje u nekom vidu organizovane fizičke aktivnosti (školice sporta, treninzi plivanja, karatea, gimnastike…) i na taj način se na najbolji mogući način preveniraju deformiteti lokomotornog aparata i druge posledice neaktivnosti.

Usled fizičke neaktivnosti, ali i ubrzanog rasta i delovanja hormona najčešće  dolazi do deformiteta kičmenog stuba koji je najizraženiji u periodu puberteta. Kifoza, skolioza i lordoza najčešći su oblici deformiteta koji se javljaju u ovom uzrastu. Najbolji vid prevencije su svakako časovi fizičkog vaspitanja u školama kao i aktivno bavljenje sportom. Međutim kod lečenja deformiteta neophodno je vežbanje sa stručnim fizioterapeutom.

Zdravo i fizički aktivno dete izrašće u zdravog čoveka. Fizičkom aktivnošću u mladosti, preveniraju se i mnogobrojne kardivaskularne, respiratorne, a pre svega metaboličke bolesti u zrelom životnom dobu.

Tortikolis kod beba

 

Tortikolis kod beba predstavlja savijenost glave bebe na jednu stranu a pogled na drugu. Najčešće nastaje usled smanjenog abdominalnog prostora i položaja bebe u poslednjim mesecima trudnoće. Uglavnom je mišićnog karaktera odnosno dolazi do skraćenja sternokleidomastoidnog mišića.

Tortikolis može biti i stečen u toku samog porođaja. Uglavnom se radi o karličnom porođaju ili kao posledica preloma ključne kosti bebe u toku porođaja.

Sa terapijom se započinje odmah po uspostavljanju dijagnoze i što se pre započne sa terapijom to je izlečenje brže, a rezultati su bolji.

Vežbice i odgovarajući terapijski položaji su najbolji vid terapije.

Važno je da vežbe izvodi iskusni fizioterapeut, ali i da on obuči roditelje koji će na adekvatan način vežbe moći da primene kod kuće. Obuka roditelja o položajima bebe i stimulaciju bebinih mišića je veoma važna od samog početka tretmana.

Kod blažih oblika tortikolisa potpuno izlečenje se očekuje već posle 10 dana, ali je nekada neophodno da tretman potraje i nekoliko meseci.

Deformiteti stopala kod beba i male dece

 

Deformiteti stopala kod beba nastaju usled smanjenog intrauterinog prostora. Najčešće se javlja varus (stopalo ka unutra) položaj stopala. Iako izgleda kao veliko oštećenje, ukoliko se sa tretmanom počne već u prvim danima života bebe, nožica i stopalo se ispravljaju u pravilan položaj već nakon par nedelja.

Ravna stopala (pedes plani) najčešći su oblik deformiteta stopala kod male dece. Do 18. meseca života postojanje ravnih stopala je fiziološka pojava. Ravna stopala kod male dece uglavnom budu posledica opšte labavosi zglobova, hipotonije mišića ili preterane težine deteta. Dete oseća bolove u samom stopalu, kao i u potkolenici. Javljaju se i bolovi u lubosakralnom delu kičme kao reakcija na izmenjen statički položaj, kao i brz zamor pri stajanju i hodanju. Vežbama, korektivnim ulošcima za obuću i masažom moguće je postići korekciju svoda stopala kod takozvanog fleksibilnog ravnog stopala, međutim kod urođenog ravnog stopala rezultati u vidu potpunog ispravljanja deformiteta mogu izostati. U ovakvom slučaju vežbama, ulošcima i masažom postižemo smanjenje bolova i jačanje muskulature stopala, nogu i leđa čime sprečavamo nastanak komplikacija i gubitak pravilne biomehanike lokomotornog aparata u kasnijem životnom dobu.

Deformiteti stopala kod beba i male dece

 

Deformiteti stopala kod beba nastaju usled smanjenog intrauterinog prostora. Najčešće se javlja varus (stopalo ka unutra) položaj stopala. Iako izgleda kao veliko oštećenje, ukoliko se sa tretmanom počne već u prvim danima života bebe, nožica i stopalo se ispravljaju u pravilan položaj već nakon par nedelja.

Ravna stopala (pedes plani) najčešći su oblik deformiteta stopala kod male dece. Do 18. meseca života postojanje ravnih stopala je fiziološka pojava. Ravna stopala kod male dece uglavnom budu posledica opšte labavosi zglobova, hipotonije mišića ili preterane težine deteta. Dete oseća bolove u samom stopalu, kao i u potkolenici. Javljaju se i bolovi u lubosakralnom delu kičme kao reakcija na izmenjen statički položaj, kao i brz zamor pri stajanju i hodanju. Vežbama, korektivnim ulošcima za obuću i masažom moguće je postići korekciju svoda stopala kod takozvanog fleksibilnog ravnog stopala, međutim kod urođenog ravnog stopala rezultati u vidu potpunog ispravljanja deformiteta mogu izostati. U ovakvom slučaju vežbama, ulošcima i masažom postižemo smanjenje bolova i jačanje muskulature stopala, nogu i leđa čime sprečavamo nastanak komplikacija i gubitak pravilne biomehanike lokomotornog aparata u kasnijem životnom dobu.

Loše držanje tela i deformiteti kičmenog stuba

Pojam loše držanje tela podrazumeva funkcionalno odstupanje od pravilne posture, kod koga nema strukovnih promena na kičmenom stubu.

Kritični periodi kada je organizam u razvoju izložen posebnom opterećenju su u toku prve dve godine života kada dolazi do intenzivnog rasta, povećanja telesne mase i motornog razvoja. Drugi kritični period je polazak deteta u školu (nošenje školske torbe, sedenje u klupi), i treći kritični period je period puberteta, period intenzivnog rasta, koji je praćen intenzivnim radom polnih žlezda i zatvaranjem  epifiznih hrskavica dugih kosti.

Najčešći znaci lošeg držanja tela su: protruzija glave, povijena ramena, krilate lopatice, opušten trbuh, prednji nagib karlice, rekurvatum kolena.

Vežbe su glavne u prevenciji i terapiji deformiteta kičmenog stuba i lošeg držanja tela. Sa vežbama treba početi odmah po postavljanju dijagnoze. Stručni rad fizioterapeuta, obuka roditelja ali i samog deteta glavni su činioci terapije. Vežbe već nakon nekoliko nedelja mogu dati odlične rezultate.

Ana Dimitrijević

Diplomirani terapeut rehabilitacije, uža delatnost dipl.fizioterapeut.

Edukacija:

Medcinski fakultet, Univerzitet u Beogradu , Master studijski program: fizička aktivnost, zdravlje i terapija vežbanjem

Medicinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu , Studijski program: medicinska rehabilitacija

Farmaceutsko- fizioterapeutska škola, Beograd, Smer: fizioterapeutski tehničar

Kontaktirajte nas!

6 + 9 =

Pozovite:

063/188-9-188

fitin.personalstudio@gmail.com