Merenje aerobne sposobnosti

MERENJE AEROBNE SPOSOBNOSTI
KAKO I ZAŠTO?

Aerobna sposobnost se definiše kao sposobnost da se prihvati, transportuje i iskoristi kiseonik i predstavlja dobar indikator kardiorespiratorne forme tj. naše sposobnosti da angažovanjem srca, pluća i mišića koristimo aerobne enegetske sisteme za dobijanje goriva za fizički rad. Dakle, za učestvovanje u svim dužim fizičkim aktivnosti, koje povećavaju srčanu frekvenciju ili ubrzavaju disanje zapravo ispoljavamo aerobnu sposobnost.
Jedan od najboljih indikatora aerobne sposobnosti je parametar poznat kao maksimalna potrošnja kiseonika; univerzalno ga označavamo sa VO2max. Što je veća vrednost maksimalne potrošnje kiseonika to smo sposobniji da prihvatimo i iskoristimo kiseonik iz vazduha tj. možemo da izdržimo neku prolongiranu aktivnost više i duže (npr. trčanje, vožnju biciklu, aerobik ili spining). Upravo zbog toga, utvrđivanje ovog važnog parametra kod zdravih ljudi odličan je pokazatelj utreniranosti, a njegovo merenje ili barem procena neophodna mera pre realizacije bilo kog aerobnog programa treninga. Da ne zaboravimo, osoba koja ima veću aerobnu sposobnost (tj. veći VO2max) ima smanjen rizik od mnogih kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti, šećerne bolesti ili povećanog holesterola u krvi; bolje mentalno zdravlje, veći kvalitet i prosečno trajanje života.

Testiranje maksimalne potrošnje kiseonika – ergospirometrija20151221_124405
Testovima u kojima merimo ili procenjujemo VO2max zapravo određujemo maksimalno radno opterećenje određene osobe tokom standardizovanog opterećenja, upotrebom pokretne trake (tredmila), stepera, bicikl ergometra ili u terenskim uslovima, korišćenjem najrazličitijih jednostavnih i jeftinih protokola trčanja, hodanja ili vožnje bicikla. Klasični klinički test za merenje VO2max izvodi se po ergospirometrijskom principu gde je još uključen i sistem za praćanje metaboličkih parametara i analizu gasova u izdahnutom vazduhu (tipično se meri potrošnja kiseonika, produkcija ugljen dioksida i zapremina izdahnutog vazduha) i kompjuter za obradu podataka. U idealnim uslovima, posle procene zdravstvenih rizika i osnovnog medicinskog pregleda, osoba kojoj se meri aerobna sposobnost potpisuje pristanak, i postavljaju mu se EKG elektrode za praćenje srčanih funkcija tokom testiranja. Posle kratkog zagrevanja, ispitanik počinje sa testom noseći masku ili usni nastavak koji odvodi izdahnuti vazduh u analizator. Test tipično započinje sporijom brzinom i malim nagibom trake a opterećenje se postepeno povećava ubrzavanjem trake i povećanjem nagiba svakih minut ili dva. Testiranje traje od osam do dvanaest minuta, pri čemu se mere svi metabolički parametri preuzimanja kiseonika. Rezultati se obrađuju svakog minuta (iili češće) sa porastom opterećenja. Test se završava kada nivo potrošnje kiseonika počne da stagnira ili opada uprkos povećanju opterećenja ili ukoliko ispitanik više ne može da se održi na traci. Najveća vrednost upotrebljenog kiseonika tokom testa je VO2max i odgovara maksimalnoj aerobnoj sposobnosti. Protokol testiranja treba da bude prilagođen nivou fizičke kondicije i utreniranosti svakog ispitanika. Test takođe treba da bude i prilagođen specifičnoj aktivnosti ispitanika – tredmil za trkače i ergobicikl za bicikliste; testiranje se može sprovesti za svaku vrstu aerobne aktivnosti.
Izmerili smo VO2max i šta sad?
Sledi tumačenje rezultata – rezultati u opsegu od 3 do 4 litara utrošenog kiseonika po minuti su uobičajeni među običnom populacijom, a vrednosti od 5 do 6 L/min su zabeleženi kod sportista dugoprugaša (npr. maraton, skijaško trčanje, etapni biciklizam). Zbog činjenice da je rezultat povezan sa telesnim dimenzijama, krupniji ljudi obično imaju veći rezultat pa se preporučuje preračunavanje gornjih vrednosti prema kilogramima telesne mase i dobijanje tzv. relativne aerobne sposobnosti. Niže je navedena gradacija vrednosti relativne maksimalne potrošnje kiseonika u mililitrima kiseonika u minuti po kilogramu telesne mase. jasno se uočava da bolje utrenirane i mlađe osobe imaju veće vrednosti VO2max bez obzira na telesnu masu.
Ispitanici Godine Muškarci (ml/kg/min) Žene (ml/kg/min )
Neutrenirani 18-22 43 38
Aktivni 18-22 50 43
Trenirani 18-22 57 53
Vrhunski 18-22 70 63
Svetska klasa 18-22 > 80 > 70
Neutrenirani 40-50 36 27
Aktivni 40-50 46 39
Trenirani 40-50 52 44
Vrhunski 40-50 > 60 > 50

Posted in Saveti.