Da bi se pratio rad, napredak i stanje treniranosti, neophodno je obavljati nekoliko osnovnih testova funkcionalnih sposobnosti u toku godine. Tada se dobijaju veoma značajni parametri koji pomažu u kreiranju mezocliklusa i mikrociklusa. Pravilnim formiranjem i usklađivanjem treninga u zavisnosti od dobijenih parametara trenažni sistem postaje efikasniji i sportista i trener rade pametnije, odnosno uz manji napor sportista postiže bolje rezultate.

Obrada podataka čini možda i esencijalni deo kompletnog procesa jer sami rezultati nemaju stopostotnu direktnu korelaciju sa očekivanim rezultatom sportista,i zbog toga sportski radnici, istraživači i treneri moraju imati to u vidu i ne smeju zaboraviti da se sportske performanse dešavaju na terenu a ne u laboratoriji. Pravilno tumačenje i analiza rezultata presudni su u programiranju trenaznog procesa.

Najčešće greške, kao što su preskakanje obroka pred trening, prevelika pauza pred obrok nakon treninga, nedovoljan unos kalorija u odnosu na potrošenu energiju, verovanje da možete jesti šta god poželite, previše proteina a nedovoljno ugljenih hidrata, nedovoljno unošenje tečnosti, zamena obroka energetskim čokoladama i napicima, prihvatanje najnovije popularne dijete, samo su neki od razloga za nepostizanje vrhunskih rezultata.

Opterećenje u toku trenažnog procesa i realna mogućnost organizma često su u velikom neskladu a kao posledicu izaziva premor, zamor, odnosno pretreniranost sportista koju neki autori nazivaju i modernom bolešću novog milenijuma. Pretreniranost se opisuje kao sportska bolest gde dominiraju promene u organizmu zamor mišića a pojedini autori idu i dalje i definišu je kao oblik akutne slabosti organizma u toku povećanih fizičkih napora.