Poslednjih 15–20 godina raste interesovanje za fasciju ne samo kao pasivno vezivno tkivo već kao dinamički biomehanički, neurološki i biohemijski sistem koji učestvuje u regulaciji pokreta, percepciji bola, mehanotransdukciji i funkciji organa.

Posebno interesovanje izaziva:

• visceralna fascija
• mobilnost organa
• mehanička povezanost abdomena
• odnos fascije i autonomnog nervnog sistema
• uloga adhezija i inflamacije

Iako društvene mreže često preteruju tvrdnjama da su „svi digestivni problemi fascijalni problemi”, savremena literatura potvrđuje da fascijalni sistem ima značajnu ulogu u:

• biomehanici abdomena
• klizanju visceralnih struktura
• distribuciji sila
• nocicepciji
• inflamatornom odgovoru
• autonomnoj regulaciji

1. Fascija kao kontinuirana biomehanička mreža

Schleip R. et al. — Fascia: The Tensional Network of the Human Body

Ovaj rad i knjiga predstavljaju osnovu moderne fascijalne nauke.

Autori definišu fasciju kao:

trodimenzionalni kontinuirani sistem vezivnog tkiva koji obavija, povezuje i mehanički integriše sve strukture organizma.

To uključuje:

• mišiće
• tetive
• ligamente
• peritoneum
• mezenterijum
• visceralne ovojnice
• neurovaskularne strukture

Ključni koncept: tensegrity

Fascijalni sistem funkcioniše kroz:

• distribuciju tenzije
• prenos sila
• adaptaciju na mehanički stres

To znači da lokalne restrikcije mogu menjati biomehaniku udaljenih regija.

Kod abdomena:

• visceralna fascija omogućava klizanje organa
• mezenterijum omogućava mobilnost creva
• dijafragma prenosi sile između grudnog koša i abdomena

Klinički značaj

Autori naglašavaju da:

• smanjena hidratacija fascije
• povećana fibroza
• inflamacija
• adhezije

mogu smanjiti sposobnost klizanja tkiva.

Posledice:

• povećana mehanička tenzija
• promenjena propriocepcija
• bol
• restrikcija pokreta
• promenjena visceralna funkcija

2. Dijafragma i fascijalne veze abdomena

Bordoni & Zanier (2013)“Anatomic connections of the diaphragm”

Ovaj rad detaljno opisuje dijafragmu kao:

• respiratorni
• posturalni
• fascijalni centar organizma

Anatomija fascijalnih veza

Dijafragma je povezana sa:

• perikardom
• jetrom
• želucem
• psoasom
• quadratus lumborum
• transversus abdominis
• torakolumbalnom fascijom

Respiracija zato nije samo ventilacija pluća.

Svaki udah proizvodi:

• promene intraabdominalnog pritiska
• pokret visceralnih struktura
• mehaničku stimulaciju fascije
• promene venske i limfne cirkulacije

Značaj mobilnosti organa

Normalna funkcija organa zahteva:

• pokretljivost
• klizanje između slojeva
• adaptaciju na disanje i pokret

Ako fascijalna pokretljivost opadne:

• raste mehanički stres
• raste aktivacija nociceptora
• menja se autonomna regulacija

Veza sa simptomima

Rad sugeriše potencijalnu povezanost između:

• fascijalnih restrikcija
• hroničnog bola
• digestivnih simptoma
• respiratorne disfunkcije
• posturalnih promena

Ali autori ne tvrde da je fascija primarni uzrok IBS-a ili svih GI poremećaja.

3. Mehanotransdukcija i fascija

Helene Langevin (2006)

Jedan od najvažnijih radova moderne fascijalne biologije.

Šta je mehanotransdukcija?

Mehanotransdukcija predstavlja:

pretvaranje mehaničkog stresa u biološki odgovor.

Fascija:

• oseća mehaničke sile
• menja ćelijsku signalizaciju
• utiče na inflamaciju
• menja ponašanje fibroblasta

Fascija kao komunikacioni sistem

Langevin predlaže da fascija funkcioniše kao:

„body-wide signaling network”

Odnosno: globalna mreža mehaničke i biohemijske komunikacije.

To znači da:

• napetost tkiva
• inflamacija
• imobilizacija

mogu menjati:

• ćelijsku funkciju
• nocicepciju
• autonomni odgovor

Veza sa digestivnim sistemom

Kod abdomena:

• mehanička tenzija može uticati na visceralnu senzitivnost
• inflamacija menja viskoelastična svojstva tkiva
• fibroza smanjuje klizanje organa

Ovo je posebno važno kod:

• postoperativnih adhezija
• hronične inflamacije
• endometrioze
• Crohnove bolesti

4. Miofibroblasti i fascijalna kontrakcija

Schleip et al. (2006)

Ovaj rad pokazuje da fascija nije potpuno pasivna struktura.

U fasciji postoje:

miofibroblasti — ćelije koje imaju sposobnost kontrakcije slično glatkim mišićima.

Posledice povećane aktivnosti miofibroblasta

Dolazi do:

• povećanja fascijalne tenzije
• povećanja stiffness-a
• smanjenja klizanja tkiva
• povećanja mehaničkog opterećenja

Hronični stres, inflamacija i neaktivnost mogu povećati:

• fibrozu
• rigidnost tkiva
• nocicepciju

Kliničke implikacije

Ovo može doprineti:

• hroničnom bolu
• osećaju „zategnutosti”
• smanjenoj mobilnosti
• promenjenoj biomehanici trupa

Ali: dokazi da manualna terapija može trajno „razbiti fasciju” ili „osloboditi organe” i dalje su ograničeni.

5. Adhezije i visceralna restrikcija

Coccolini et al. (2013)

Ovo je najkonkretniji medicinski dokaz za mehaničke restrikcije organa.

Šta su adhezije?

Adhezije su:

fibrozne veze između tkiva koje normalno treba da klize jedno preko drugog.

Najčešće nastaju nakon:

• operacija
• infekcija
• inflamacije
• endometrioze
• traume

Posledice adhezija

Mogu izazvati:

• bol
• opstrukcije
• smanjenu mobilnost organa
• digestivne simptome
• poremećaj motiliteta

Ovde tvrdnja o:

„tight/scarred/restricted fascia”

ima realnu patofiziološku osnovu.

Bitna razlika

Kod ozbiljnih adhezija postoji stvarna anatomska restrikcija.

To nije isto kao:

„generalna fascijalna zategnutost”

koja se često koristi u wellness industriji bez jasnih dokaza.

6. Enterični nervni sistem i autonomna regulacija

Furness — The Enteric Nervous System

Digestivni sistem poseduje:

• preko 500 miliona neurona
• kompleksnu autonomnu regulaciju
• intenzivnu komunikaciju sa CNS-om

GI simptomi nisu samo mehanički

Na funkciju creva utiču:

• autonomni nervni sistem
• stres
• inflamacija
• mikrobiom
• hormoni
• imuni sistem
• visceralna senzitivnost

Zato:

nadimanje, IBS i digestivne tegobe ne mogu biti objašnjeni samo fascijom.

Savremeni naučni konsenzus

Ono što je dokazano

✔ Fascija je biomehanički aktivan sistem
✔ Organi imaju fascijalne veze i mobilnost
✔ Adhezije mogu izazvati simptome
✔ Fascija učestvuje u mehanotransdukciji
✔ Fascija sadrži nociceptore i mehanoreceptore
✔ Restrikcije mogu doprineti bolu i disfunkciji

Ono što još nije dokazano

✘ „Sve bolesti creva su fascijalne”
✘ Fascijalna terapija leči IBS
✘ Manualna terapija „oslobađa organe” na dokaziv način
✘ Fascija je glavni uzrok digestivnih poremećaja

Najvažniji klinički zaključak

Najrealniji model danas je:

biopsihosocijalni + biomehanički model

Digestivni simptomi nastaju interakcijom:

• nervnog sistema
• inflamacije
• mikrobioma
• biomehanike
• fascijalnih restrikcija
• stresa
• načina disanja
• pokreta
• fizičke aktivnosti

Fascija nije „magični uzrok svega”, ali nije ni pasivno tkivo bez funkcije.

Savremena literatura je sve više posmatra kao:

mehanički, neurološki i imunološki integrisani sistem organizma.

‍

Doc.dr Marko Dimitrijević

‍

‍