Buka, kognitivne sposobnosti i sportski performansuka nema jedan univerzalan „procenat“ negativnog efekta na mozak. Uticaj zavisi od intenziteta, trajanja, nepredvidivosti zvuka i složenosti zadatka.

Najdoslednije su pogođeni:

• selektivna pažnja
• radna memorija
• čitanje i razumevanje
• brzina reakcije
• san

Kod sportista je direktna literatura o korišćenju čepića za uši i sportskom performansu ograničena, ali postoji vrlo jaka fiziološka veza preko očuvanja sna, smanjenja mikrobuđenja i smanjenja kumulativnog stresnog opterećenja.

Čepići za uši su zato najlogičniji kao alat za spavanje, putovanja i oporavak u bučnim uslovima, a ne kao univerzalni ergogeni dodatak tokom samog takmičenja.

1. Sažetak: koliko buka utiče na kognitivne sposobnosti?

Ne postoji jedna vrednost tipa „buka smanjuje kogniciju za X%“.

Naučni rezultati zavise od vrste buke, nivoa u dB(A), trajanja izlaganja, toga da li je zvuk kontinuiran ili nepredvidiv, kao i od toga da li zadatak zahteva jednostavnu motoriku ili složenu pažnju i radnu memoriju.

Meta-analitički podaci pokazuju mali do umeren prosečan negativan efekat buke na ljudsku izvedbu, uz veće smetnje na složenim kognitivnim zadacima i pri nepredvidivoj ili intermitentnoj buci [1].

Kod dece, gde postoji najjača epidemiološka baza za hroničnu izloženost buci u učenju, RANCH studija je pokazala doza–odgovor vezu između avionske buke i slabijeg razumevanja pročitanog teksta i memorije. Porast od 5 dB avionske buke bio je povezan približno sa 1–2 meseca zaostatka u „reading age“, uz razlike između zemalja [2].

Sistematski pregled za WHO potvrđuje da je dokaz najkonzistentniji za čitanje, memoriju i akademske kognitivne ishode kod dece izložene saobraćajnoj i avionskoj buci [3].

Kod odraslih i sportista efekat se češće ispoljava kao:

• smanjena koncentracija
• veća mentalna greška
• sporije procesiranje informacija
• lošiji san

Posebno je važan noćni efekat. Zvuk može izazvati autonomna mikrobuđenja i promene arhitekture sna čak i kada osoba ne pamti da se probudila [4,5].

Zbog toga je kod sportista najverovatniji i praktično najvažniji put:

Buka → fragmentacija sna / simpatička aktivacija → lošija reakcija i donošenje odluka

2. Fiziološka osnova: kako buka „ulazi“ u kogniciju

2.1. Auditivni put i sistem budnosti

Zvuk se preko kohlee i moždanog stabla prosleđuje auditivnom korteksu, ali paralelno aktivira retikularnu formaciju, amigdalu i hipotalamus.

Zbog toga zvuk nije samo „informacija“; on je i signal potencijalne važnosti ili pretnje.

Nepredvidivi tonovi, govor i iznenadni udari zvuka posebno snažno „otimaju“ pažnju, što povećava prebacivanje pažnje sa primarnog zadatka na spoljašnji stimulus.

2.2. Simpatički nervni sistem i HPA osa

Akutna buka može pojačati simpatički tonus, ubrzati srčanu frekvenciju, povisiti krvni pritisak i povećati lučenje kateholamina i kortizola.

Kod hronične izloženosti, ponavljana stresna aktivacija povezuje se sa endotelijalnom disfunkcijom, oksidativnim stresom i kardiovaskularnim rizikom [5,8].

Za kogniciju je važan „inverted-U“ princip: mala količina pobuđenosti može pomoći vrlo jednostavnom zadatku, dok previsok arousal narušava radnu memoriju, inhibiciju i fino odlučivanje.

2.3. San, mikrobuđenja i konsolidacija memorije

Mozak nastavlja da procesuira zvuk tokom sna.

Buka može izazvati EEG mikrobuđenja, promene faza sna, autonomne reakcije i fragmentaciju dubokog N3 i REM sna, čak bez svesnog buđenja [4].

Posledica sledećeg dana može biti:

• slabija održana pažnja
• sporiji odgovor
• veća impulsivnost
• niža tolerancija na napor

Kod sportista se to nadovezuje na opterećenje treningom, putovanja, promenu vremenske zone i anticipatorni stres pred takmičenje.

2.4. Maskiranje govora i „kognitivni budžet“

Kada pozadinska buka maskira govor, mozak mora da ulaže više resursa da bi rekonstruisao informaciju.

To smanjuje raspoloživi kapacitet za:

• razumevanje
• pamćenje instrukcija
• donošenje odluka

U sportu to može biti posebno važno u timskim sportovima, borilačkim sportovima sa coaching instrukcijama, kao i tokom kompleksnih trenažnih zadataka.

4. Šta znamo kod sportista?

Direktnih kvalitetnih studija koje bi izmerile „buka – pad sportskog učinka za X%“ ima znatno manje nego studija sna, opšte kognicije i radne efikasnosti.

Zbog toga je naučno korektnije razdvojiti akutni efekat buke tokom aktivnosti od indirektnog efekta preko sna i oporavka.

4.1. Tokom treninga i takmičenja

Visok nivo zvuka može povećati pobuđenost i subjektivni „drive“, što ponekad ne smeta kratkim, jednostavnim ili maksimalnim motornim zadacima.

Istovremeno, bučno okruženje otežava selektivnu pažnju, komunikaciju sa trenerom, taktičku obradu i inhibitorne procese — posebno kada je zadatak kompleksan ili kada je sportista već umoran.

Kod sportova sa kritičnim auditivnim signalima, izolacija zvuka može biti kontraindikovana iz bezbednosnih i taktičkih razloga.

4.2. Najveći efekat: san i oporavak

Sportista ne mora da se „probudi“ da bi buka imala fiziološki efekat.

Mikrobuđenja, promene autonomnog tona i fragmentacija sna mogu smanjiti kvalitet oporavka.

Konsenzus sportske medicine naglašava da nedovoljan ili nekvalitetan san pogoršava pažnju, reakciju, raspoloženje i fizičku spremnost [6,7].

Studije produženja sna kod sportista pokazuju da poboljšanje sna može poboljšati sprint, preciznost i subjektivnu budnost, što dodatno podupire značaj zaštite sna kao dela performans protokola [11].

Za sportiste

Ako je cilj kognitivna spremnost, najveća „vrednost“ earplugs nije nužno tokom meča, već:

• tokom noći pre takmičenja
• posle kasnog meča
• u avionu ili autobusu
• u bučnom hotelu

To je intervencija za očuvanje sna i smanjenje nepredvidivih zvučnih događaja.

5. Kako čepići za uši (earplugs) mogu da pomognu

5.1. Mehanizam

Čepići fizički smanjuju količinu zvučne energije koja ulazi u spoljašnji slušni kanal.

Kolika će biti realna atenuacija zavisi od tipa, frekvencije zvuka i posebno od pravilnog postavljanja.

Laboratorijske NRR/SNR deklaracije često precenjuju realno prigušenje; u praksi je fit često važniji od samog broja na pakovanju.

5.2. Dokazi za san

Randomizovane i eksperimentalne studije u bolničkim i simuliranim bučnim okruženjima pokazale su da earplugs, često u kombinaciji sa maskom za oči, mogu poboljšati subjektivni kvalitet sna i smanjiti fiziološke posledice noćnih smetnji [9,10].

Efekat nije isti kod svih osoba, a kvalitet dokaza varira, ali smer je konzistentan: kada je problem spoljašnja buka, smanjenje zvučnog inputa može smanjiti broj i intenzitet zvučnih okidača koji remete san.

5.3. Šta earplugs NE mogu da urade

• Ne „isključuju“ HPA osu direktno; oni smanjuju stimulus koji je aktivira.
• Ne popravljaju kogniciju ako je osnovni problem nedostatak sna, alkohol, dehidratacija, pretreniranost ili anksioznost.
• Ne predstavljaju dokazani ergogeni dodatak tokom sportskog nastupa.
• Ne treba ih koristiti kada je potrebno čuti saobraćaj, upozorenja, sudiju, trenera ili druge bezbednosne signale.

7. Kako proceniti da li buka pravi problem konkretnom sportisti?

Potrebno je obratiti pažnju na:

• buđenja tokom noći
• kvalitet sna
• jutarnju pospanost
• razliku u kvalitetu sna tokom putovanja ili boravka u hotelima

Noćnu buku moguće je meriti ili bar koristiti pouzdan SPL merač / aplikaciju kao skrining. Posebno je korisno zabeležiti peakove, a ne samo prosečnu vrednost.

Moguće je uporediti:

• reakciju
• psihomotornu budnost
• HRV trend
• jutarnji puls
• subjektivni recovery

u noćima sa i bez zaštite od buke.

Komfor i fit earplugs treba testirati nekoliko noći pre važnog događaja.

Ako postoje tinitus, bol, sekret, česte infekcije ili sumnja na gubitak sluha, potreban je ORL/audiološki pregled pre rutinske upotrebe zaštite.

8. Granice dokaza i naučno korektan zaključak

Za opštu populaciju postoji solidna baza da hronična saobraćajna i avionska buka, kao i akutna nepredvidiva buka, mogu negativno uticati na određene domene kognicije, naročito čitanje, memoriju, pažnju i kompleksne zadatke [1–5].

Za sportiste je direktna literatura manja, ali je indirektna baza preko sna i oporavka veoma relevantna [6,7].

Čepići za uši imaju jasnu fiziološku logiku i praktičnu vrednost: smanjuju periferni zvučni input, smanjuju verovatnoću da spoljašnji zvuk izazove kortikalno/autonomno pobuđenje i mogu poboljšati san u bučnim uslovima [9,10].

Međutim, ne treba obećavati univerzalni „porast performansa“.

Najbolje ih je posmatrati kao low-risk alat za kontrolu okruženja i zaštitu sna, uz pravilnu selekciju tipa i situacije.

Za opštu populaciju

Buka je relevantan, često potcenjen kognitivni stresor.

Za sportiste

Najveći performans rizik je kroz loš san i oporavak.

Earplugs mogu biti korisni kada je buka realni uzrok poremećaja, posebno noću i tokom putovanja. Tokom sportskog nastupa moraju se koristiti selektivno zbog komunikacije i bezbednosti.

Naučne reference

1. Szalma JL, Hancock PA. Noise effects on human performance: a meta-analytic synthesis. Psychological Bulletin. 2011;137(4):682–707. doi:10.1037/a0023987.
2. Stansfeld SA, Berglund B, Clark C, et al.; RANCH study team. Aircraft and road traffic noise and children’s cognition and health: a cross-national study. The Lancet. 2005;365(9475):1942–1949. doi:10.1016/S0140-6736(05)66660-3.
3. Clark C, Paunovic K. WHO Environmental Noise Guidelines for the European Region: A Systematic Review on Environmental Noise and Cognition. International Journal of Environmental Research and Public Health. 2018;15(2):285. doi:10.3390/ijerph15020285.
4. Basner M, McGuire S. WHO Environmental Noise Guidelines for the European Region: A Systematic Review on Environmental Noise and Effects on Sleep. International Journal of Environmental Research and Public Health. 2018;15(3):519. doi:10.3390/ijerph15030519.
5. Basner M, Babisch W, Davis A, et al. Auditory and non-auditory effects of noise on health. The Lancet. 2014;383(9925):1325–1332. doi:10.1016/S0140-6736(13)61613-X.
6. Fullagar HHK, Skorski S, Duffield R, Hammes D, Coutts AJ, Meyer T. Sleep and athletic performance: the effects of sleep loss on exercise performance, and physiological and cognitive responses to exercise. Sports Medicine. 2015;45(2):161–186. doi:10.1007/s40279-014-0260-0.
7. Walsh NP, Halson SL, Sargent C, et al. Sleep and the athlete: narrative review and 2021 expert consensus recommendations. British Journal of Sports Medicine. 2021;55(7):356–368. doi:10.1136/bjsports-2020-102025.
8. Münzel T, Schmidt FP, Steven S, Herzog J, Daiber A, Sørensen M. Environmental Noise and the Cardiovascular System. Journal of the American College of Cardiology. 2018;71(6):688–697. doi:10.1016/j.jacc.2017.12.015.
9. Hu RF, Jiang XY, Zeng YM, Chen XY, Zhang YH. Effects of earplugs and eye masks on nocturnal sleep, melatonin and cortisol in a simulated intensive care unit environment. Critical Care. 2010;14(2):R66. doi:10.1186/cc8965.
10. Van Rompaey B, Elseviers MM, Van Drom W, Fromont V, Jorens PG. The effect of earplugs during the night on the onset of delirium and sleep perception: a randomized controlled trial in intensive care patients. Critical Care. 2012;16(3):R73. doi:10.1186/cc11330.
11. Mah CD, Mah KE, Kezirian EJ, Dement WC. The effects of sleep extension on the athletic performance of collegiate basketball players. Sleep. 2011;34(7):943–950. doi:10.5665/SLEEP.1132.
12. World Health Organization Regional Office for Europe. Environmental Noise Guidelines for the European Region. Copenhagen: WHO Regional Office for Europe; 2018.

FIT IN BUREAU | Health • Longevity • Sport Medicine

Doc. dr Marko Dimitrijević

‍